Sorte sa kraćim vegetacionim periodom i sorte sa veoma brzim nalivanjem krtola su pogodne za proizvodnju u tzv. drugoj setvi, odnosno za dva ciklusa proizvodnje u istoj godini. U nastavku su opisane moguće varijante ove proizvodnje na manjim posedima i u regionima sa blagom klimom (okolina Subotice, Leskovačka kotlina, mediteranski deo Crne Gore).
Proizvodnja je sa manje rizika ako se radi u regionima gde je manji rizik od ranih jesenjih mrazeva do pred kraj oktobra. Treba imati u vidu da je za nicanje krompira potrebno oko 3 nedelje i da je za postizanje dobrog prinosa neophodno 8-10 nedelja posle nicanja. Smanjenje rizika od ranog mraza se može postici pokrivanjem useva na manjoj površini sa agrotekstil mrežom (tzv. agril mrežom), neposredno pred očekivani pad noćnih temperatura vazduha na ispod 5oC, kao i od eventualnih prvih mrazeva. Tako će se krompir poštedeti od stresnog kolebanja koje izazivaju niže noćne temperature. Ovo takođe neće biti velika investicija ako se kvalitetno koristi agril mreža iz rane proizvodnje. Postoje dva načina za korišćenje semena za drugu setvu. Prvi je da se semenski krompir nabavi što kasnije od dobrog domaćeg proizvođača semena koji ima kvalitetno skladište ili da se semenski krompir uveze što je moguće kasnije (krajem aprila). Krompir se razredi u gajbe radi naklijavanja, a naklijavanje se obavlja po od ranije poznatoj procedure jarovizacije klice. Za sadnju se mogu koristiti i netržišne krtole iz rane proizvodnje (sitne, nasečene, oštećene od insekata isl).
Naklijavanje treba otpočeti na 5-7 nedelja pre planirane sadnje u tamnoj i vlažnoj prostoriji. Preterano dugo naklijavanje iscrpljuje krtolu, dovodi je do dehidriranja pa i ožiljavanja u gajbi. Da bi se razvoj klice držao pod kontrolom, najbolje je da prostorija bude opremljena sa kontrolom temperature i osvetljenosti. Početak naklijavanja je u mraku (2 nedelje), a aktivirane klice se ojačavaju u uslovima dobre osvetljenosti prostorije i niže temperature vazduha. Može se koristiti prirodna ili kvalitetna veštačka svetlost, sa neonkama raspoređenim ismeđu redova gajbi. Gajbe treba povremeno rotirati kako bi sve dobile približno isto svetlosti. Prostorije za naklijavanje treba povremeno provetravati zbog povećane koncentracije ugljendioksida.
Izbor zdravog semena je od najvećeg značaja za rentabilnu proizvodnju krompira uopšte. Profitabilna proizvodnja i u drugoj setvi je moguća samo sa kvalitetnim semenom. Neki proizvođači u Srbiji i Crnoj Gori koriste za sadnju i sitne krtole preostale od prodaje ranog krompira iz prve sadnje, od semena poreklom iz uvoza. Na taj način se zadržava visok kvalitet zdravstvenog stanja semenskih krtola i u isto vreme znatno snižava ulaganje u seme. Najsigurnija sorta za drugu sadnju je Riviera, jer je to I najranija sorta na našem tržištu koja daje dobar I ujednačen rod za kratak period proizvodnje.
Treba imati u vidu da je krompir povađen u proleće ili početkom leta u tzv. stanju fiziološki mladog semena, i da je period mirovanja klice u tom slučaju dosta dugačak (preko 3 meseca). Izdvojene netržišne krtole se lageruju mračnoj hladnoj prostoriji, ili u promajnoj prostoriji sa difuznom svetlošću. Nije problem ni ako te krtole pozelene, ali je bitno da očuvaju svezinu, odnosno da ne dehidriraju. Prekidanje dormantnosti klice moguće postići veoma efikasnom metodom potapanja krompira u rastvor giberelinske kiseline (GA3).
Upotreba giberelinske kiseline u naklijavanju krompira
Rastvor se priprema tako što 2g GA3 rastvorimo u 1 litar 96% alkohola ili 1 litar destilovane vode u zavisnosti od formulacije u kojoj se nalazi GA3 (to piše u upustvu na pakovanju). Od tako dobijenog rastvora uzmemo 1 ml i rastvorimo u 1 litar obične vode. Tako smo napravili rastvor u koji ćemo potapati krtole krompira. Zaključak: Od 2 grama GA3 pravi se 1000 ml rastvora koji se koristi za tretiranje krtola krompira. Da bi giberelinska kiselina imala sigurno dejstvo neophodno je da krtole budu „ranjene“ što se postiže odsecanjem donje trećine krtole, odnosno tzv. „pupčanog“ dela. Preostale 2/3 krtole sa vršnim k
licama se potapaju u rastvor i gde stoje 10 minuta. Nakon 10 minuta krtole se vade i ostavljaju da se suše na vazduhu. Najbolje bi bilo da se krtole tako drže 4-5 dana kako bi zarasle rane na preseku (u suprotnom može doći do propadanja krtola u zemljištu – truljenja kao posledica napada gljivičnih oboljenja). Ne tretirati isklijale krtole jer giberelinska kiselina djeluje fitotoksično na klicu (različiti vidovi deformacija).
Obrada zemljišta
Za sadnju treba odabrati strukturno, plodno zemljište, sa koga je skinut neki rani povrtarski usev (šargarepa, luk, itd), ili neka strnina. Obaviti kvalitetnu predsetvenu obradu zemljišta u optimalnom roku vlažnosti, da bi se omogućio optimalni razvoj korena i krtola, dostupnost hraniva, odnosno dobio dobar prinos. Parcela za drugu setvu mora imati obezbeđeno redovno navodnjavanje, jer se prvi deo proizvodnje obavlja u periodu visokih dnevnih temperatura i deficita padavina (avgust-septembar).
Druga setva
Povoljna dubina sadnje je na 8-10 cm. Zemljište ispod i iznad posađene krtole treba da je u rastresitom stanju. Krtole saditi na 70-75 cm između redova, rastojanje između krtola u redu zavisi od krupnoće i kreće se od 22-30cm. Optimalno vreme sadnje je kraj jula-početak avgusta, a kod vremena sadnje treba imati u vidu ranije pomenuto vreme za koje se postiže dobar prinos i pojavu ranih mrazeva, odnosno mogućnost pokrivanja krompira. Sigurno je da sadnja u julu povećava rizik od preterano visokih temperature kod tek izniklog krompira i usporava njegov porast. Neki proizvođači u okolini Subotice sade krompir polovinom jula, ali je za tu proizvodnju na čistom pesku najsigurniji sistem navodnjavanja mikroorošavanjem, jer ovaj stacionarni sistem omogućava često rashlađivanje biljke i površinskog sloja zemljišta. Neki proizvođači u leskovačkom kraju drugu sadnju rade ispod konstrukcije plastenika gde je skinut neki rani usev, pa se onda folija stavlja tek početkom oktobra. Dešava se da se krompir vadi tek u rano proleće i na tržište iznosi kao svež mladi krompir. Ovo je dobra ideja ako nema većih rizika od jakih zimskih mrazeva koji mogu prouzrokovari smrzavanje krompira u zemlji, pa je preporuka da se krompir dodatno zagrne posle nestanka cime. Ovo su moguće varijante na manjim posedima.
Nega useva
Sve mere nege useva su iste kao i u ranoj odnosno u glavnoj sezoni proizvodnje krompira, počev od zaštite od korova, zagrtanje, zaštita od bolestii štetočina, a posebno bitno je redovno navodnjavanje. Krajem sepetmbra i u oktobru krompir u drugoj setvi uglavnom ima povoljne meteoprilike za razvoj u većini naših ravničarskih regiona gde je ova proizvodnja moguća, ali zbog sve dužih rosa mora se do samog kraja voditi redovna preventivna zaštita protiv plamenjače.
Vađenje krtola
Dobar prinos krola od ranih i srednje ranih sorti sa brzim nalivanjem postiže se u periodu 8-10 nedelja posle nicanja. Obzirom na rizik od mrazeva, potrebno je izvršiti desikaciju, i povaditi krompir pre rizika od mraza u gornjim slojevima humki. Krompir koji se vadi iz druge žetve je takođe fiziološki mlad, kao i kada se vadi onaj u proleće, odnosno početkom leta. Pokožica se ljušti, i ne sme se povređivati tokom vađenja i manipulacije. Najbolje je da se vađenje uradi na oko 2 nedelje posle desikacije (minimum 7 dana).
Skladištenje i prodaja krompira
Neki proizvođači ovaj krompir peru i prodaju kao i mladi krompir u proleće, a ima i onih koji ga lageruju u dubljim gajbama sa više zemlje kako bi se sačuvala svežina krtola. Na ovaj način se u rashlađenim magacinima čuva i šargarepa. Ti proizvođači na tržište iznose opran krompir u rano proleće (mart mesec) i prodaju ga kao “najraniji mladi krompir” po veoma visokim cenama. Ovo je i dobar markentiški trik, kako bi se manji prinos iz druge sadnje kompenzovao kroz veoma dobru cenu.
